Transcript
Mr Neboj{a \oki}Beograd BORBE ZA OSLOBO\EWE POMORAVQAOKTOBRA 1918. GODINE Situacija na Balkanskom voji{tuu prvoj polovini oktobra 1918. g. “ @alim {to ovaj juna~ki narod nije bio moj saveznik . ” Nema~ki car Viqem II o Srbima Pod utiskom skorog pada Ni{a, i na strani centralnih sila ina strani saveznika, do{lo se do zakqu~ka da je definitivno propaoplan nema~kog i austrougarskog komandovawa o uspostavqawu novelinije fronta na Balkanu, ju`no od Save i Dunava. Obe zara}enestrane su 10. oktobra 1 donele odgovaraju}e odluke o daqim dejstvima.Nema~ka je ve} bila prepustila balkansko rati{te Austro-Ugarskoj i istovremeno ponudila pregovore o miru na bazi uslovakoje je izneo ameri~ki predsednik Vilson. Ovu inicijativu su odmahsledile Austro-Ugarska i Turska. Ne{to ranije, po~etkom oktobra,austrougarska Vrhovna komanda je pristupila obrazovawu nove grupearmija u Srbiji pod komandom feldmar{ala Keve{a. Pod wegovukomandu su stavqeni nema~ka 11. armija, armijska grupa Albanija ,vojni generalni guvernmani Srbije i Crne Gore i trupe KomandeBosne, Hercegovine i Dalmacije. Feldmar{al Keve{ je stigao uBeograd 8. oktobra, dok je komanda grupe armija [olcarasformirana. Wemu je bilo nare|eno da glavni otpor pru`i naliniji Pe} -Mitrovica-Ni{. Me|utim, Keve{ je, odmah po dolasku uBeograd, shvatio da se to nare|ewe mo`e uzeti samo kao `eqa, jer je СРПСКА СЛОБОДАРСКА МИСАО • јули август 2009 260situacija na frontu u Srbiji bila vi{e nego o~ajna. On jeraspolagao samo sa polovinom predvi|enih snaga, a i te snage su bileu vrlo lo{em stawu. Zbog toga je Keve{ uporedo sa merama zastabilizaciju fronta u Srbiji preduzeo i sve {to je potrebno zaorganizovano odstupawe preko Save i Dunava. Prioritet je datizvla~ewu 4000 vagona zaliha hrane. 2 Neuspeh nema~ke 11. armije u borbama 10. oktobra kod Ni{a,dao je za pravo Keve{u. Istog dana je austrougarska Vrhovna komandaodustala od ranije namere i svojom novom direktivom, primqenom uBeogradu 10. oktobra, naredila Keve{ovoj grupi armija da otpo~nepripreme za potpuno napu{tawe Srbije. Odstupawe pozadigrani~nih reka je trebalo da se vr{i postepeno, kako bi bogatimaterijalni izvori Srbije mogli {to du`e da se koriste. Keve{ jeve} 11. oktobra uputio nova nare|ewa pot~iwenim jedinicama.Nema~ka 11. armija je trebalo da se povu~e iza Save i Dunava naodseku [abac - Zabre`je – Beograd - Po`arevac, a armijska grupaAlbanija (zajedno sa trupama vojne uprave u Crnoj Gori), pravcemSkadar – Podgorica - Boka Kotorska. Me|utim, jo{ pre nego {to jemogla da postupi po nare|ewu, 11. armija je bila prisiqena da sepovu~e na liniju Soko Bawa - Stala} - leva obala Zapadne Morave(do ^a~ka), gde se zaustavila po{to su Srbi, 15. oktobra, upotpunosti obustavili gowewe da bi izvr{ili popunu hranom imunicijom i sa~ekali poja~awa. 3 Vlade Velike Britanije, Francuske i Italije su se 7. oktobradogovorile da se te`i{te operacija na Balkanu pomeri kaCarigradu, a da operacije u Srbiji i Albaniji dobiju drugostepenizna~aj. 4 U skladu sa tom instrukcijom, general d ’ Epere je pripremionovi plan operacija, koji je izneo na sastanku sa regentomAleksandrom, vojvodom Mi{i}em i generalom Anrijem 10. oktobra uVelesu. 5 Tim planom je bilo predvi|eno da se glavni napad usmeri naCarigrad. U tom ciqu armija generala Milna je bila pove}ana na 7do 8 divizija. Da ne bi doveo u pitawe ofanzivu u Srbiji, d ’ Epere jepredvideo da na severnom frontu anga`uje, pored ve} anga`ovanihsrpskih i francuskih trupa, jo{ i jednu italijansku (35.) i 3 do 4gr~ke divizije. Naknadno je trebalo da se anga`uje i 3. grupadivizija, ~im je zamene italijanske trupe. Premda je d ’ Eperepredvideo da srpska vojska dejstvuje prema Savi i Drini, srpskaVrhovna komanda je saop{tila komandantu 1. armije da je linijarazgrani~ewa izme|u te armije i francuske Isto~ne vojske rekaVelika Morava. Me|utim, dok su pokreti trupa, u skladu sa ovom ДОКУМЕНТИ , ОСВРТИ , ПРИКАЗИ 261instrukcijom, bili u toku, u Solun je 13. oktobra iz Pariza stigaogeneral Bertelo sa novom instrukcijom, u kojoj se zahtevalo dasavezni~ka Isto~na vojska deo snaga okrene prema Rumuniji, dok je nasrpskom frontu, po oslobo|ewu Srbije trebalo da se pre|e uodbranu. 6 Sa druge strane, operacije u Rumuniji i Turskoj su, zbogsporosti u koncentrisawu snaga, mogle otpo~eti tek oko 20.novembra, za razliku od srpskog fronta, gde je srpska 1. armija moglada pre|e u ofanzivu gotovo bez zadr`avawa.Prilikom povla~ewa iz Srbije, Nemci su specijalizovanimvozovima prevozili vazduhoplovni materijal, radionice i qudstvo,prate}i svoje eskadrile pri prebazirawu. Tako su, po odstupawu izNi{a, bili u stawu da odmah bombarduju taj grad jer su vozovi savazduhoplovnim materijalom napustili Ni{ dan pred povla~eweeskadrila. Jedan voz je oti{ao za Aleksinaca drugi za Kru{evac.Nema~ke eskadrile su po napu{tawu Ni{a, preletele u Aleksinac iKru{evac, snabdele se na licu mesta gorivom i municijom,neposredno iz vozova, i preduzele odmah bombardovawe Ni{a iProkupqa. Voz u Kru{evcu je bio postavqen u blizini `elezni~kestanice, a nema~ki aeroplani su sletali na improvizovanoleteli{te u poqu pored pruge, prakti~no preko puta `elezni~kestanice. Dan kasnije, i vozovi i eskadrile nastavili su povla~ewe kaBeogradu. 7 Nemci su posle pada Ni{a imali samo dva pomenutaspecijalizovana voza za transport vazduhoplovnog materijala, jedinica i qudstva dve eskadrile. Te eskadrile i nisu bilestandardne jedinice opremqene odre|enim tipom aeroplana, ve} suse sastojale od aviona raznih tipova preostalih iz svih nema~kihvazduhoplovnih jedinica na Solunskom frontu. 8 Ipak i te eskadrilesu predstavqale veliku vazduhoplovnu snagu, tim pre {to srpski ifrancuski avioni nisu mogli da lete u to vreme nad centralnomSrbijom, jer su im baze ostale daleko na jugu. Dva nema~ka voza su sepovukla prema Beogradu, jedan preko Kru{evca, Kraqeva iKragujevca, drugi direktno dolinom Velike Morave, zadr`avaju}i sena usputnim stanicama radi dejstva po nastupaju}oj Srpskoj vojsci, aveoma ~esto i po civilnim ciqevima.Tokom povla~ewa nema~ke i austrougarske snage su se sve vi{esuo~avale i sa ustanicima u svojoj pozadini. Zbog toga je Keve{ 13.oktobra 1918. g.izdao posebnu naredbu svojoj grupi armija da jedinicezbog delovawa ustanika moraju preduzeti naro~ite mere za{tite, aposebno uzimati taoce koji }e “ svojim glavama jam~iti da ne}e bitineprijateqskih ispada u wihovom kraju ” . 9 СРПСКА СЛОБОДАРСКА МИСАО • јули август 2009 262Ova naredba ne}e imati velikog efekta. Ustanici }e sepojavqivati svuda u neprijateqskoj pozadini. U krajevima, o kojimaovde pi{emo, najvi{e ih je bilo, u to vreme, oko Kragujevca, Rudnikai Para}ina. 10 Oslobo|ewe Kru{evca Nema~ka 11. armija se iz Ni{a povukla na moravske polo`aje.Ovde je uz pomo} novopristiglih austrougarskih jedinicaorganizovala odbranu na liniji Kraqevo - Kru{evac - Kwa`evac.Tek pristigla austrougarska 30. divizija bila je raspore|ena nalevoj obali Zapadne Morave, od Kraqeva do Velike Drenove. Urejonu ^a~ka se nalazio odred @ivanovi}a. Alpski korpus je bio napolo`ajima du` Zapadne Morave i to na sektoru Velika Drenova -Kru{evac - Mojsiwske planine. Nema~ka 219. divizija je dr`alaliniju Poslonske planine - Leskovik a 217. divizija liniju Leskovik-Kwa`evac. Ukupno je 11. armija raspolagala sa 40 bataqona i 53baterije ili oko 14.000 pu{aka. Pored toga, postojale su nema~ka 6.rezervna divizija (u formirawu kod Svilajnca), austrougarska 9.divizija (povu~ena kod Beograda) i austrougarska 59. divizija, koja jeupravo prevo`ena iz Ukrajine za Srbiju i ~iji su se predwi deloviiskrcavali na prostoru Jagodina -]uprija - Para}in.Keve{ je dobio i tri korpusne komande. Komanda 39. korpusa jepreuzela desno krilo (30. divizija i Alpski korpus), komanda 53.korpusa levo krilo (219, 217 i 59. divizija) dok je komanda 11. korpusapreuzela jedinice koje su bile u rezervi Grupe armija (austrougarska9. divizija i 4. kowi~ka divizija). Ne{to kasnije, nema~ka 6.rezervna divizija je upu}ena da obezbe|uje bok glavnih snaga 11.armije u dolini Velike Morave i odr`ava vezu sa snagama u okuciDunava. Feldmar{al Keve{ je tako grupisao glavninu snaga zazatvarawe velikomoravskog pravca, ostavqaju}i slabe snage zaobezbe|ewe bokova. Na to su uticale neta~ne informacije koje jedobio da }e srpska 2. armija, zajedno sa dve francuske divizije (17.kolonijalnom i 76. pe{adijskom), biti upotrebqene na desnom krilusrpske 1. armije, a samo jedna francuska divizija (11. kolonijalna)levo od we. 11 Srpska I armija je, posle oslobo|ewa Ni{a, posela glavninompolo`aje na liniji Gramada – Leskovik - Mali Jastrebac - Ribare,gde se po odluci Vrhovne komande odmarala od 13. do 18. oktobra.Tokom tih dana kowica oja~ana mawim pe{adijskim delovima je~istila teren ju`no od Zapadne Morave i Poslonskih planina i ДОКУМЕНТИ , ОСВРТИ , ПРИКАЗИ 263Bukovika. Francuska Kowi~ka brigada oja~ana jednim bataqonom i jednom baterijom Moravske divizije, posle oslobo|ewa Pirota iBele Palanke, gonila je neprijateqa ka Kwa`evcu. Drinska divizija,koja je umesto Dunavske u{la u prvi armijski e{alon, obrazovala jeRasinski odred i uputila ga pravcem Jankova Klisura - Kru{evac sazadatkom da zatvori pravce od Kru{evca, Aleksandrovca iTrstenika i da slu`i kao oslonac kowi~kim izvi|a~kim delovima.Dunavska divizija je raspore|ena, kao armijska rezerva na prostoruMramor – Aleksandrovo - Mero{ina.U vreme kada je vojvoda Bojovi} izdao zapovest armiji zanastavqewe ofanzive, 16. oktobra, dobio je novo nare|ewe Vrhovnekomande, u kome mu je saop{teno da je po odluci glavnog savezni~kogkomandanta srpska vojska usmerena prema Drini. Wegova I armija jetrebalo da sa~eka II armiju i grupu Pate, pa da po wihovompristizawu preduzme gowewe u severozapadnu Srbiju, tako da jojdesna granica bude linija Kru{evac – Kragujevac - Gorwi Milanovac–Ub - [abac. Dolinu Velike Morave je trebalo da prepustifrancuskim jedinicama kao i pravac prema Beogradu. Srpska II armija je dobila zadatak da nadire dolinom Zapadne Morave i\etiwe u pravcu Vi{egrada. Vojvoda Bojovi} je 17. oktobra u svomop{irnom telegramu Vrhovnoj komandi ukazao na svu {tetnost odzadr`avawa wegove armije na dostignutoj liniji i skretawa saglavnog strategijskog pravca na sporedni. Naglasio je i da je ve}izdao nare|ewe za nastavak operacija u duhu nare|ewa od 12. oktobrai da su jedinice otpo~ele operacije. Bojovi} je predlo`io da linijarazgrani~ewa wegove armije i Francuza ide Moravom do ]uprije azatim preko Jagodine, Palanke, Mladenovca i Avale na Beograd,tako da sva ta mesta ostanu Francuzima a da Beograd bude zajedni~ki.Vojvoda Mi{i} je prihvatio ovo mi{qewe, pa je odobrio komandantu I armije, vojvodi Bojovi}u, da nastavi zapo~ete operacije u doliniVelike Morave ako smatra da ima dovoqno snage, sve dok francusketrupe i II armija ne pristignu na wegovu visinu. Posle toga je I armija trebalo da se prebaci na dodeqeni joj pravac jer je bilonemogu}e mewati op{tu dispoziciju bez velikih poreme}aja uizvo|ewu predvi|enih operacija. Vrhovna komanda je u me|uvremenunaredila da se pri daqem nadirawu vodi ra~una da se naseqena mesta{to vi{e po{tede od ru{ewa i da se zbog toga izbegavaju direktninapadi na wih, ve} da se ona osvajaju obilaskom i dejstvom sa boka. 12
