Transcript
ФИЛОЗОФСКА б и бл и о Ш е к а Књигл 4 Уредник ово г издаља РАДОМИР ЂОРЂЕВИЋ Глав1ш уредник МИЛЕ С. БАВРЛИЋ Ликовна ойре .. а ДРАГАНА НОВАКОВИЋ САВРЕМЕНОСТ РУСКЕ РЕЛИГИЈСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ Димитрије М. Калезић • Радомир Ђорђевић Милан Суботић • Вла д имир Меденица МиросЈlав Ивановић • Вер а Ј анићијевић ' Илија Марић • В лад е та Ј ер отић Бог дан М . Л у бард ић г УТЕН БЕРГОВД АЛАКСИЈ Београд, 20 02. 4) Н. О. Лоски, ИсШорија руске фило з офије, ЦИД, Подго рица, 1995 . 5) Л. Е. Шапошников, Философские йорШреШы (Из исто- рни отечественной мысли),Н. Новгород, 1999. 6) Вячеслав Кош еле в, Алексей СШейанович Хомяков. Жиз- неописание в документах, в расуждениях иразысканиях, Нов.л ит. обозрение, Москва, 2000 . (са библи ографијом). 50 1 1 [ Милан СубоШић КОНСТАНТИН ЛЕОНТЈЕВ 1. п р е него што покушам да изложим своје виђење филозофског дела Константина Леонтјева, осе- ћам потребуДа нешто кажем о дилеми са којомсам бИо суочен припремајући ово предавањеl)_ Наиме , ци- клус о савремености руске религио зне филозофије дав но је планиран и ја сам са задовољствомприхватио позивда у оквиру њега говорим о Леонтјеву . Вишом силом - због ратних збивања прошле године - циклус је одложен за боља, мирнодопска времена. Прихватају- ћи почетком пролећа обновљен позив, смат раосам да планирана предавањамогу битимали прилог исправ- љању несклада који постоји у нашој јавности и култу- ри између, с једне стране, раширеног олакогпозивања \) Ово је неиЗмељени теi<ст I<оји самnрочитао 22 .05. 2000. го д ине на трибини Коларчевезадуж бине. Уводне наnомене I<oje се односе на ондашља бурна политичi<а збиваљанисам изоставио, јер је цело излагаље I <он циnир ано с ю1мером да се истю<не (парадоi<- сална) аi<туелност nолитичl<е филозофије К . Леонтјева. Чи тао ц аI<оји је заинтересован за једну више аi<адемсi<уи целовитијуинтер- nретациј у фи лозофије К . Леонтјевауnућујем на моју I< љигу Ту . иачируске идеје. СШудцје о руски _ и _ ии слиоцима (Београд, 2001, с тр . 257- 30 \) .- При _и_ ауfйора. 4• 51 на руску мисаону традицију и , са друте, изостанка ње- не академске рецепције. Ако се уовој нади нисам пре- варио, захваљујући пре свега мојимуваженим колегама који су одржали,или ће тек одржати , предавањана овој трибини, ипак сам се преварио у очекивању да ћу своје предавање одрж ат и у знатно бољим временима. Нажалост, збивања после дњих д ана суту моју наду учинила депласираноми ово предаваље држим у окол ностима нейроглашеног, али факШички усйосйlављеног ванредног ciilaњa. Стога се дилема са којом сам се суо- чио своди на питање : Да ли и ја својим вечерашљим предавањем учествујем у стварању и одржању илузије нормалнос т и иредовности прилика у којима живимо , те на тај начинисам учествујем у љиховојрепродук- цији? Чињеница даовде вечерас говорим упркос све- сти о природи збивања изван ове сале, показује дасам за себе разрешио ту дилемуи нећу вас оптерећивати излагањем разлога за ту одлуку. Али , један од главних разлога јесте сама тема нашевечерашње трибине - фи- лозофија, пре свега, политичка филозофија, Констан-тина Леонтјева, чијасе савременост, парадоксално , снажно по тв рђујеу право у ванреднимоколностима у којима живимо. Ст ога, макако то на први поглед из- гледало необично , сматрам дапредаваље оЛеонтјеву може би т и подстиц ај за размишљаље о савремености у којој су господари наших судбина у много чему,упр- коссопственомсамора зу меваљу, несвесниследбеници извесних порука јеДног њима тако удаљеног и непозна- тог мислиоца какав је био Константин Леонтјев. 2. , После овог , силом спољашњих околности изнуђе- ног увода, прелазим на саму тему предавања - филозоф-ску мисао Константина Леонтјева. С обзиром на то да су на нашем језику последњих година,захваљујући пре 52 свега издавачкомтру д у Владимира Меденице , објав- љена тризборника Леонтјевљевихра дова, сматраосам да нема потребедавечерас на традиционално-школски начин гово рим о Леон тјеву, тј. да овде излажем љеговубиографију, набрајам кљиге које је написао и препри- чавам његовеосновне идеје. Полазећи од претпостав- ке зад овољености ове елементарне упознатости наше културне јавностиса опусомКонстантина Леонтјева, у овом предавању ћу сеу најсажетијој форми осврнути на неке од , по моммишљељу , централнихпроблемскихсклоповаљегове мисли који га чине оригиналном поја- вом руске интелектуалне традиције.За почетак , послужићу се једноманегдотом коју у свомраду о Леонтјеву као "н есхваћеном феномену" бележи Василије Розановда би илустроваоЛеонтјевље- ву доследност у придржаваљу филозофских увереља у свакодневномживоту . Наиме,по тој п ричи, возећи се једном Москвом у фијакеру , Леонтјев је био сведок незадовољства кочијаша због наређеља полицајца који је · регулисао сiюбраћај и кочију усмерио у другом прав- цу од онога којим се упутиокочијаш. Слушајући не- задовољногунђаље кочијаша , Леонтјев га је казнио ударцем у леђа и тај свој изненаднипоступак образло- жио збуњеном кочијашу обавезом поштовања полицај- ца, тј. службеноглицаи последњекарике у ланцу који се протеже преко шефа полиције , губернатора, мини- стра, досамог цара. Непоштоваље обичног полицајца, објаснио је Леонтјев кочијашу, доводи у питаље цело- купну хијерархију на чијем крају се он налази и пред-стављадруго лице оногистог понашања које практи- кују либерални мислиоци када критикују политички систем Русије! У оба случаја,у име модерне идеје јед- накости дов оди се у питање постојећа социјална и по- лит ичка структура, те Леонтјев, као критичар те и де је, доследно реагује ина таi<о неважно испољаваље непо- штовања социјалне хијерархијеI<акво је ово услучају несрећног I<очијаша о чија леђа се обијају филозофсi<и принципи. 53 Професор Милошевић је у својим радовима увер: љиво показао да је Леонтјевљева ауторитарност онаЈ "психолошкикључ" који нам је од велике помоћи уин- терпретацији љеговог филозофског дела. Ја овде нећупонављати ту врстуанализе и ограничићу се на изла гаље о главним темама и структури Леонтјевљевог фи лозофског учеља.Дакле, изван равни индивидуал!fе психологије, унајважнијем делу Константина ЛеонтЈе ва, љеговој студији ВизанШизам и словенсШво, може~о потражити оне теоријско-филозофске принципе на ЧИЈУдоследну примену указује Розанов када помиље наве дену анегдоту. Овде, у првом реду, имам у виду Леон тјевљево натуралистичко-органицистичко схватаље државе. По љему, држава је организам, чврсто структурисана целина са функционално различитими разно врсним деловима. Попут сваког организма, и држава у своме развоју пролази кроз стадијуме рађаља,младо сти, зрелог доба истарости која завршава смрћу. И п<:>- пут сваког организма, младост државе се одликуЈе богатством могућности, љено зрело доба представља времеоствареља _тих могућности, доба у коме је љена структура богато диференцирана, а еl!ементиразно лики, док старост означава повратак Једн_оставности, губитак унутрашље сложености и нивелаЦИЈУ љених са ставних елемената. На основу таквог схватаља држа ве, јасно је да Леонтјев у егалитаризму модерног доба види знак старости и пропасти сложених државних форми. Отуда, остварељеидеала је~накости,исписа ногна застави Француске реводуциЈе, представља за Леонтјева пут у пропаст сваке државе итреба му се супротстављати икада је љегово прихватаље нерефлектоване, као у случају поменутог московског ко_чи- јаша! Дакле, оно што је за социјалну мисао ЛеонтЈев љевог временабиопоказатељ прогреса - укидаље, у име једнакостиљуди, сталешке структуре ~руш:ва за- сноване на неједнакостистатуса - за ЛеонтЈева Је знак пропасти и наговештајкраја државе као социјалног организма. 54 3. Али , скицирана схема ра з воја не важи само за д р жаве и није само сликовита аналогија - она је, по_ Ле онтјеву , универза лни з аконкојиобухвата све постоЈеће: "Желим самода упозорим да овде није реч опоређе љима , већ о жељи да се укаже на чиљеницу да су за- кони развоја и пропадаља држава , посвему судећи, у општим цртама исти не само са законима органског света, већ и уопште са_ законима нас:ајаља, пост~јаља ~ нестајаља свегапостоЈећег што нам Је доступно. 2) ОваЈ универзални закон развоја који"влада" целокупном стварношћу, Леонтјев назива " тројединимпроцесом". По љему, све што постоји, пролази кроз три периода који смељују једандругог: 1) период првобитне једно ставности; 2) период цветајуће сложеностии 3) период поновне једноставности или стапајућег упрошћаваља. Да би поткрепио својутезу о универзалном важељу овога закона ; Леонтјевнаводи бројне примере из органског и неорганског света који, пољему, показују да је све iпто постоји . одвргнута неумитном кружном процесу рађаља, сазреваља и смрти . Ип_ак, љег~в основни интерес је усмерен на интерпретаЦИЈУ историЈе у складу са законом тројединог процеса. У примени тога закона наисторијуЛеонтјев се ослаља на Данилевскоги љегово учеље по којем не постоји јединственсветскоисторијски процес, већ низ посебних,самосвој нихкултурноисторијских типова који се рађају, сазре вају и умиру. Међутим, за разлику од Данилевског, Леонтјевпроцестростепеног развоја описује и естет- ским категоријама - период цветајуће сложености јед- ногкултурноисторијског типа је уједно и период у којем се остварује идеал лепоте, док поновно поједно стављиваље представља тријумф баналностии изази ва естетску одвратносткод Леонтјева. Примељено на европски културни тип, доба ренесансе и политичког 2) Леонтјев, Визанiйиза.м и с л овепсiйво , Београд , 1994, стр. 74. 55 феудализма као епохе љегове зрелости и "цветајуће сложености"представља уједно иврхунац уметничког стваралаштваи естетике самог живота. Насупрот томе, следећи , опадајућистадијум развоја европског исто ријског типа, буржоаска цивилизација , по Леонтјеву, уништава лепотуживота: малограђанска просечностзамељује снажне индивидуе витешког доба, утилитарни животни стил потискујепоезију и страст,а једнакост свих гуши појаву великих и оригиналних духова. У сво јој естетској тематизацији европске историје Леонтјев је антиципирао касније критике феноменамасовне културе и савремене културне униформности модерног света. Али, за разлику од бројних критичара онога што данас називамо ,,м асовним друштвом" , Леонтјев је, ослаљајући се на теорију културноисторијских типова,вероваода судбина европскогбуржуја није и опште људска судбина. 4. Поред ове естетске компоненте филозофије истори је Константина Леонтјева, она се у односу на учеље Н.Данилевског разликује и одређељем суштинских одли ка посебног руског или, како то Данилевски назива, "словенскогкултурноисторијског типа". Наиме, деле ћи са Данилевским веруусамосвојност руског историј ског (социјалног, политичког икултурног) постојаља, пре свега у односуна " трулу Европу", Леонтјев форма тивне чиниоце ове посебности не види у "словенству" и посебном"словенском духу", већ у "византизму". Другим речима, насупрот "Западу" и "Европи",Леонтјевне поставља, попут словенофила, идилична-утопијску сли ку "славенства" као социјалног идеала којем се Русија мора вратити, нити пансловенски пројекат окупљаља свих словенских народа око Русије. У самој идеји "сла венства" он видинационалну идеологију прожету ега- 56 литаристичкимдухомевропског мишљења. Савремени национални покретисловенских народа, по Леонтјеву , представљајуизданак либерално-демократске европске политичке традиције којадоводи, наунут рашљем плану , до уједначавања свих припадника нације , а на спољашњем до стварања модерних националних држа- вакоје су једнообразна уређене. Насупрот " словенству" као"племенско -етнографскојапстракцији",Ле онтјев инсистира навизанШизмукао кључном чиниоцу и формативној идеји руске историје у којој "словен ства " представља само "сировматеријал",етнокул турну "базу" која нема вредност сама по себи. Отуда , "руска. идеја"се у Леонтјевасводина "в изантијску иде ју" и тиме се он јасно издваја из главног тока словено филске мисли. 5. "ВиЗантизам" Константина Леонтјевапре свега значи самодржавље и православље . Под првим он означава деспотски политичкипринцип који држи на окупу сву сложеност политичког и социЈалногоргани- зма , док је православље код њега схваћено као строгоцрквеноучељеиритуал чијим прихватаљем човек побеђује свој страх од смрти и спасава своју душу.Сто га Леонтјев хришћанство редукује одређујући га као"ШрансценденШни (загробни) егоизам". Брига за личноспасеље је, по Леонтјеву, основа вере која се рађа у "страху идрхтаљу"предсмрћу - Тimor ftcit religionem (страх ствара веру); то је , по Сергеју Булгакову, било животно вјерују Константина Леонтјева. Очигледно је сопствено животно искуство(изненаднаболест и страх одсмрти , свест о грешности и покаЈаље, те чудесно оздрављеље) Леонтјеву послужило као општа парадиг ма религиозности. Стављајући проблем личног спасеља (победе страха од смрти) у центар својих религиозних 57
