Transcript
613 teizam na dru tvo. Prvo gledi te je jednostrano Jer posmatra /.kao nezavisnu, objektivnu promenjivu koja uslovljava svedmgedru tvene i kulturncpromene. Drugo gledi te je cclovitije i nau Ë no prihvatljivije, jer t. posmatra kaoosobenu Ë ovekovu tvorevinu u kojoj su se spojili ob - jektivna stvarnost u kojoj on ˛ ivi i njegove stvarala Ë kemogu „ nosti. U drugom gledi tu je sadr ˛ ano jedinstvo prirodnonau Ë ne i dru tvenohumanisti Ë ke osobenosti /. Prirodnonauena osobenost /. proizlazi iz dve funkcijeprirodnilinauka: (1) da otkrivaju i obja njavaju pojave u prirodi i (2) da utvrduju mogu „ nosti i naein prakti Ë ne primene svojih rezultata. Dru tvenohumanisti Ë ku oso-benost /. cine eovekova liena i dru tvena potreba za raz - vojem odgovaraju „ e /. i njena upotreba u borbi za sa - vladavanje oskudice i ostvarivanje po ˛ eljnih dru tvenihodnosa. U torn smislu, /. se javlja kao jedan, ali ne ijedini einilaedru tvenograzvoja. w nauenotehni Ë ka icvolueija O tehnika Otehnolo ki naprcdak />. Milosevic tehnolo ki naprcdak. Vid tehnolo kih promenakoji oznaeava razvijanje i unapredivanje tehnologije. Postoji sklonost da senovetehnologije vide kao raz - vijenije i progresivnije. Po to je »progres« i norma - tivno - vrednosni pojam, mogu „ a su razli Ë ita ocenjivanja specifi Ë nih tehnolo kih promena kao /. /7., u zavisnosti od vrednovanja bitnih funkcija tehnologije. Osim »ovla - davanja prirodom«, od tehnologije se o Ë ekuje da dopri - nosi u tediradne snage, smanjivanju umnog i fizi Ë kog tro enja Ë oveka u radu, maksimiranju profita u odnosu na ulo ˛ ena sredstva, osiguranju udobnosti Ijudskog ˛ ivljenja, efektivnoj kontroli upravlja Ë a nad onima koji rade, humanizaciji rada i dr. Pojedine tehnolo ke ino - vaeije mogu primarno doprinositi jednoj od pomenutihfunkcija i stoga biti poimane kao /. n. od strane pojedinih,ali ne i svih aktera u dru tvu. Tehnologije koje doprinose ukupnom unapredivanju Ijudskog ˛ ivota, primerene su ljudskim potrebama i cine ljudski radproduktivnijim,mogu se u na Ë elu smatrati naprednim tehnologijama. To je i osnovni trend razvoja tehnologije. O nau Ë notehni Ë ka revolucija O tehnika O ichnologija S. Bol „ i Ë teizam(gr. theos - bog). Religiozni pogled na svet koji pretpostavlja postojanje jednog personalnog Bogakoji stalno upravlja svetom, verovanje u Boga stvorite - Ija koji deluje u onome to je stvorio. Izraz je verovatnoprvi upotrebioRalfKadvortu XVII veku, u protivsta - vu prema atciznnt (gr. a - thcos - bezbo ˛ an). T. i clcizam (lat. clcus bog) su do XVIII veka bili sinonimi. Ka - snije se pod deizmom podrazumevao filozofski pravac u kojem se Bog razume kao stvoritelj sveta u koji se vise ne me a, Ë ime se pori Ë e mogu „ nost Bo ˛ ijeg otkro-venja i postojanja Ë uda, pori Ë e se Bo ˛ ija imanentnost.Bog u panteizmu poistove „ en je s prirodom, pori Ë e senjegova transcendentnost. Danas /. oznaeava filozofskisistemkoji tuma Ë i Ë ovekovo slavljenje i po tovanjejednog Boga, pa je u torn smislu sinonim za monotei - zani. Razlikuje se od politcizma ukojemje Ë oveko\o bogoslu ˛ enje protuma Ë eno u pojmu vise bogova, te henoteizma, u kojem verovanje u jednog Boga ne isklju Ë uje postojanje drugih bogova. U /. je Bog apsolutna mo „ , sila koja interveni e, ali ne i bezli Ë na sila. Bog ne samo da je n stanju da dirigujeop timzakonima prirode i upravljanjima ve „ mo ˛ ei da uti Ë e na najvi e sisteme uzro Ë nosti, Ë ak i u zakonimakoji su ograni Ë eni Ë istom prirodom. Bog unosi red iz - nutra i spolja u savesti i niislima Ë oveka a da time nenarusava fizi Ë ke zakone. To je /. koji gradi sloj na kojemse olvara teologija otkrovenja. Upozna\anje bo ˛ anskog identiteta odvija se postepeno putem otkrovenja u meri koju ograni Ë eni ljudski urn mo ˛ e da prihvati. U /. seprepoznaju topli, prijateljski i li Ë ni odnosi izmedu Boga i Ë oveka, interakcija stvoritelja i stvorenog. Inicijativa poti Ë e od Boga: Ë ovek je u po Ë etku vise upla en, da bi po Ë etni strah pred Bogom, koji se razume kao mudrost,prerastao u odnos emocionalne bliskosti i li Ë nog pri - jateljstva zasnovanog na poverenju. Doktrina otkrove-nja je klju Ë na i ona omogu „ ava dogmu, verovanje uistinitost svake Bo ˛ ije re Ë i, to ne isklju Ë uje Ë ovekakao faktor posredovanja. Otkrovenja bo ˛ anskog bi „ a vekovima se u razli Ë itim teologijama iznova tuma Ë e irazumevaju. Li Ë no uklju Ë ivanje Boga u Ë ovekov ˛ ivot, religijsko iskustvo dato u teisti Ë kom kontekstu, ponekadse obja njava u terminima paranormalnih fenomena,kao to su slu anje glasova ili videnje vizija koje nemaju prirodno poreklo. Pitanje je kako se religijsko iskustvomo ˛ e prepoznati i razlikovati od halucinacija? Kako prepoznati pravog Bo ˛ ijeg posrednika od la ˛ nog? T. najvi e odgovara metafiziri/Wtf/r/w/, hri „ anstva i islama. Bog je beskona Ë an i transcendentan (nadila - zi nas i nas svet, s one je strane, ali je i imanentan, s nama je) i sveprisutan, sveznaju „ i, suveren i dobar. Bo ˛ ija dobrota je njegova apsolutna pravednost koja se izra ˛ ava ljubavlju. Ako je Bog ljubav, onda ima nadeza Ë ove Ë anstvo jer on ne „ e napustiti svoja stvorenja, to ne isklju Ë uje mogu „ nost da Ë ove Ë anstvo napustiBoga jer je sloboda, pored ljubavi i pravde, karakteri - stika Bo ˛ ijeg odnosa prema svetu. Zamisao o Bogu na - dopunjavala se individualnim razumevanjem Boga kao»jednog od nas«, Ë ime se skandali/.ovala religija. pa su teizam 614opisi Boga kao mudrosti, pravde, mod, dobrote i lju - bavi uvek morali da budu ozna Ë eni kao ne to »ve Ë no« i »savr eno«. Ljudska bi „ a stvorena su poBo ˛ ijem obli Ë ju i sposobna da saznaju svet oko sebe i samogBoga, koji ima aktivnu ulogu utra ˛ enjuonih koji njega tra ˛ e. Ljudska bi „ a stvorena su dobra, ali padom u grehBo ˛ ija slika u Ë oveku je naru ena. U hri „ anskom /., proees obnavljanja Bo ˛ ijeg lika u Ë oveku omogu „ en je Hristovim delom otkupljenja, po Ë inje ohra „ cnjcm koje je proees vraeanja dobroti. Prisustvo bo ˛ anskog potpuno se otelovilo u Isusu Hristu, bogo Ë oveku, ukojem se ostvaruje sjedinjenjebo ˛ anskogi ljudskog.l:tikaje transcendentna i temelji se na karakteru Boga.Istorija je linearna i vodi ispunjenju Bo ˛ ije namere kojaje spasenje Ë ove Ë anstva.Brojna su pitanja koja proizlaze iz teorijskog sukoba (transcedentnost - imanentnost) teistiekog pogleda na svet u eijoj su tini se nalazi verovanje u savr enstvo samopostoje „ eg, transeendentnog stvoritelja koji je ima - nentan u svojim nesavrsenim, ogranieenim i promen - jivim stvorenjima, posebno u optimalnom razvoju moraine autonomije lienosti. Kako pomiriti verovanje u bo ˛ ansko sveznanje i predvidanje s ljudskom slobo - dom? Kako razumeti Bo ˛ iju svemoe, ljubav i dobrotu sprisustvom zla u svetu? w ateizam O rcligija O religioznost Z. Kuhuri „ teokratija (gr. theos - bog; kratein - vladati). Do - slovno - ho ˛ ija vlaciavina. Oblikvlasti u kojem je bog priznat kao vrhovni poglavar, a njegovu volju, naredbe i ukaze sprovode njegovi zemaljski predstavnici - sve tenici.To je poku aj da se dr ˛ ava i njeni zakoniustroje prema obznanjenimbo ˛ ijim normama, naj Ë e „ es naro Ë itim polo ˛ ajem sve tenstva i teologa. T. jebilo u islamu, kao i u hri „ anstvu, judaizmu i budizmu. Su - veren je bog, a pravo je izraz bo ˛ ije volje. Nadredenosterkvepoeivana njenoj tobo ˛ njoj misiji spasenja. T. jeoblik hijerokratije koja nastoji da politi Ë ku vlast pretvori u vazala erkvene vlasti i li i je mod, u meri u kojojje to spojivo s pretenzijom sve tenstva na neposrednoupravljanje. U /. sve tenstvo ima neposrednu politieku vlast (npr. Mojsijeva dr ˛ ava u starom Izraelu, Kal - vinova dr ˛ ava u fi enevi, razni muslimanski kalifati, a u novije doba islamski re ˛ im u Iranu koji je ustanovioajatolah Homeini). Ohijerokratskoj vlasti re Ë je tamogde sve tenstvo uspe no spre Ë ava vladara da razvijanezavisnu vlast. Idealnoteokratski mandat prisutan jekod vladara koji, za razliku od republikanskog svetov - nog magistrata, vlada po osnovi bo ˛ ije milosti, tj. po tome to njegovo subjektivno vladaju „ e pravo nepoeiva na izboru podvla „ enih niti na magijskoj harizmi krvi, ve „ na bo ˛ ijoj volji, bez sudelovanja ljudske volje,koju prenose harizmatski kvalifikovani tuma Ë i vere - sve tenici. Samo crkva odlu Ë uje kada vladar prestaje da bude bo ˛ iji namesnik. Ona je jedina ovla „ ena da mu uzme mandat i podvla „ ene oslobodi du ˛ ne poslusnosti.Progla avanjem bo ˛ ije presude nad viadarom, crkva lisava podanikezakletve, obra „ ajuei im se istovremenokao izvr iteljima bo ˛ ije volje. T. je najei „ i oblik hijerokratske \iasti koju sprovodicrkva kao organizacija Ë iji upravni aparat pola ˛ e pra\o na spasenje i time na monopol legitimne hijerokratske prinude. U sredi tu hijerokratskog i teokratskog u Ë enja je gledi te da je odnos crkve idr ˛ aveu osnovi odnosdu e i tela i da monopol nad sredstvima spasenja mo ˛ eda predstavlja osnovu duhovne vlasti nad ljudima.Teokratsko pravo mesa materijalne zakonodavne mo-tive i materijalne moraine ciljeve s formalnopravnim elementinia zakona, odakle slede rastegljive i nepre - cizne odredbe. Specifi Ë an oblik teokratskih pretenzijaje prisutan kod Rimokatoli Ë ke crkve u XII i XIII vekukada su pape kao najbogatiji vladari Zapada vodilikrsta ke ratoxe i obarali evropske viadare. U XIII \eku Toma Akvinski je uteolo kudogmatiku uneo stav o obavezuju „ oj snazi papske odluke. Spasenje se vise ne posti ˛ e pomo „ u misticizma, tj. direktnim dodiroms Bogom. Izmedu Ë oveka i Boga stoji crkva kojom up - ravlja Hristov namesnik - papa. Njemu je podredenosve: politi Ë ki gresi (nepravedan rat) i trgova Ë ki gresi (nepravedna cena). Crkva nadzire svetovni i verski ˛ ivot, a crkveni sudovi su nadle ˛ ni i za lai Ë ka pitanja. U hri „ anstvu se tako nepogre ivost Crkve, kao organa hri „ anske vere, za vreme hijerokratskih papa pretvo - rila u nepogre ivost Crkve kao korporacije, a zatim u nepogre ivost pape. Kod svake /. se najvi a vlast ogleda u odlu Ë ivanju o sadr ˛ aju bo ˛ ije re Ë i. Tako je u lienosti nepogre ivog pape u Ë iteljska slu ˛ ba, oslobodena sagla - snosti pastve, postala monarhijska sila koja znatno preva - zilazi dr ˛ avnu vlast i istupa u Bo ˛ ije ime na temelju for - malnog prava. Uprkos sna ˛ nom birokratskom aparatu irazvijenom kanonskom pravu, Rimokatoli Ë ka crkva nije nikada uspela da na dr ˛ avnom planu realizuje vlastite te - okratske pretenzije, ali je do danas zadr ˛ ala veliki uticaj na svetovni ˛ ivot vernika.Va ˛ ansegment /. je srednjo - vekovno poimanje zakonitosti kao nepobitne i neumitne Bo ˛ ije volje. Zakon se u srednjem veku smatrao delom ve Ë nog zakona (lex aeterna) koji va ˛ i za sve ljude i svavremena. Katoli Ë ke teokratske pretenzije ospori „ e tekrefonnacija t\rdnjom da Crkva nema nikakvu formalno obavezuju „ u naredbodavnu mo „ . Time su relativizovani Urednik DIMITRIJE DIMITRIJEVI √ Odgovorni urednik NEBOJ – A JOVANOVI √ Za izdava Ë a prof, dr RADO – LJU – I √ , direktor i glavni urednik CIP - Karajionoamija y ny&iHKaimJH Hapo/wa 6H6jiHOTeKa Cp6HJe, Eeorpaa 316(031) SOCIOLO – KI re Ë nik / priredili Aljo a Mimica, Marija Bogdanovi „ . - 1. izd. - Beograd: Zavod za ud ˛ benike, 2007 (Subotica: Minerva). - XII, 697 str.; 26cmTira ˛ 1.000 - Str. V - Vffl: Predgovor / A. M. [Aljo a Mimica]. - Napomene ibibliografske reference uz tekst. - Registri. ISBN 978 - 86 - 17 - 14515 - 41. MHMHua, Ajbonia 2. EomaHOBHh, Mapnja a) CoimojiorHJa - JICKCHKOHH COBISS.SR - ID 137587468 TSRN 978 - 86 - 17 - 14515 - 4
