Transcript
1. Prof. dr Biljana RakiProf. dr Biljana Rakićć
[email protected] 2. ULOGA DRŽAVE U SMANJENJU SIROMAŠTVA 3. Pojam siromaštvaPojam siromaštva Siromašnim se smatra svako lice čiji je dohodak ispod nekog egzistencijalnog minimuma neophodnog za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. 4. Siromaštvo je globalni problem! 2,8 mlrd ljudi živi sa manje od 2 $ na dan 1,2 mlrd ljudi živi sa manje od 1.25 $ dnevno od 100 dece svako 8. dete ne doživi svoj 5. rodjendan svaki 9. dečak i svaka 14. devojčica ne idu u školu 5. …Siromaštvo je globalni problem • SAD - jedna polovina radnika Amerike je siromašna, 1. 1% najbogatijih raspolaže sa oko 40% nacionalnog bogatstva, 2. 20% najbogatijih poseduje 94%, 3. najsiromašnijih 20% raspolaže sa samo oko 5% GDP-a. • Velika Britanija - 14%, tj. oko 8 miliona relativno siromašnih. 6. Šta je siromaštvo?Šta je siromaštvo? AApsolutno siromaštvpsolutno siromaštvoo - ispod apsolutne linije siromaštva nalaze se punoletna lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu (nutricionistički minimum propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i rente). Pr. SAD - egzistenc. min x 3 Procenat populacije čiji je prihod ispod utvrđene linije siromaštva izračunava se u odnosu na ukupno stanovništvo. 7. Šta je siromaštvo?Šta je siromaštvo? RRelativno siromaštvoelativno siromaštvo -- relativna linija siromaštva određuje se kao 60% medijane prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici (a na osnovu metodologije Eurostata). EU ne izražava preko apsolutnog novčanog iznosa, već kao procenat medijane prihoda ili medijane potrošnje. 8. • Relativno siromaštvo se određuje kao minimum prihvatljivog standarda života u jednom društvu. • Ako društvo postaje bogatije, linija siromaštva će rasti, ako društvo siromaši, linija će se spuštati. • Koncept relativnog siromaštva zasnovan je na ideji da pojedinci treba da dele životne obrasce koji vladaju u datom društvu, kao i da imaju lične koristi od opšteg prosperiteta. 9. Relativnom siromaštvu stavlja se zamerka da: • Zanemaruje činjenicu da čak i u razvijenim društvima ima ljudi koji ne uspevaju da zadovolje osnovne životne potrebe. • Često se prigovara da je linija relativnog siromaštva arbitrarno postavljena (npr. linija siromaštva u EU postavljena je na 60%). • Relativno siromaštvo skreće pažnju sa bede i materijalne deprivacije kao ključnih aspekata siromaštva. 10. Siromaštvo u Srbiji • U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. • U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh. 11. 3 streteška pravca Strategije za smanjenje siromaštva (SSS): 1. Dinamičan privredni rast, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta i povećanju zarada, 2. Sprečavanje nastanka novog siromaštva kao posledica restruktuiranja privrede, 3. Efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, naročito u najmanje razvijenim područjima. 12. Merenje siromaštvaMerenje siromaštva Na osnovu podataka dobijenim redovnim sprovođenjem Ankete o potrošnji domaćinstava. Instrumentima EU za merenje siromaštva, tj. Anketom o prihodima i uslovima života (Statistsics on Income and Living Conditions - SILC). Od 2006. godine, prihvaćena je preporuka Svetske banke da se za utvrđivanje apsolutne linije siromaštva koristi primena metode CPI (Indeks potrošačkih cena). 13. Merenje siromaštva Apsolutna linija siromaštva dobijena je izračunavanjem nutricionističke korpe u toj godini, koja se uvećava za odgovarajući iznos inflacije (Indeks potrošačkih cena) za svaku godinu. ALS = nutricionistička korpa + % inflacije 14. Prihod domaćinstva se izračunava kao zbir prihoda svih članova domaćinstva. Podaci se odnose na prosečan prihod po potrošačkoj jedinici. Vrednosti su iskazane u dinarima. Potrošnja po potrošačkoj jedinici je potrošnja po članu domaćinstva koja kod obračuna uzima u obzir različitu potrošnju dece i odraslih, kao i zajedničke troškove domaćinstva. 15. APSOLUTNO SIROMAŠTVO • Po Anketi o potrošnji domaćinstva u 2013. siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 11.020 dinara po potrošačkoj jedinici. • Što čini 8.6% siromašnih u 2010. 16. Siromašni u Srbiji - Apsolutna linija siromaštva 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. LS=6.221 LS=6.625 LS=7.401 LS=8.022 LS=8.544 8.8% 8.3% 6.1% 6.9% 9.2% Izvor: Republički zavod za statistiku 17. Siromašni u Srbiji - Apsolutna linija siromaštva 2011. 2012. 2013. LS=9.483 LS=10.223 LS=11.020 6.8% 8.8% 8.6% Izvor: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Vlada Rs (2014), „Siromaštvo u Srbiji 2011., 2012. i 2013. godine“, Beograd. 18. RELATIVNO SIROMAŠTVO Relativna linija siromaštva (koja se određuje kao 60% medijane lične potrošnje po potrošačkoj jedinici) pokazuje da je u Srbiji u 2012. bilo siromašno 24.6% stanovništva. Linija relativnog siromaštva u 2012. iznosila je 13.680 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici. 19. Siromašni u Srbiji - Relativna linija siromaštva 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. LS=7.171 LS=7.747 LS=8.923 LS=9.583 LS=9.763 14,4% 13.4% 13.2% 13.6% 14.5% Izvor: Republički zavod za statistiku 20. Prema podacima istraživanja SILC u 2012. godini, stopa rizika siromaštva (učešće lica čiji je dohodak po potrošačkoj jedinici manji od 60% medijane ekvivalentnog dohotka u ukupnoj populaciji) iznosila je 24.6%. Prag rizika od siromaštva ili relativna linija siromaštva iznosila je 13.680 dinara. Siromašni u Srbiji - Relativna linija siromaštva 21. SiromaSiromaštvo u Srbijištvo u Srbiji Osnovni cilj sprovođenja SSS je bio da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godineprepolovi do 2010. godine.. • 2002. godine - 14% ili oko 1 milion ljudi u Srbiji je bilo siromašno. • 2007. godine - siromaštvo je smanjeno na 6.6%. • 2008. godine - 6.1% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva • 2009. godine – 6.9% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva • 2010. godine - 9.2% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva 22. • Dubina (jaz) siromaštva - predstavlja razliku prosečnog prihoda stanovništva koje živi ispod linije siromaštva i same linije siromaštva. • Ova mera pokazuje visinu sredstava po stanovniku koju bi trebalo podeliti siromašnima kako bi se iskorenilo siromaštvo. • Izražava se kao procenat od granice siromaštva. 23. Na primer: • U EU dubina siromaštva je u 2008. godini iznosila 22%, što znači da su siromašnima u proseku potrebni za toliko viši prihodi kako bi izašli iz siromaštva. • U Srbiji je dubina siromaštva iznosila 23.6%. • Najveći jaz (32.3%) zabeležen je u Rumuniji. 24. • Oštrina siromaštva - upotpunjuje sliku o siromaštvu zemlji jer pokazuje koliko su siromašni siromašni. • To je indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu, odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih. • Dubina i oštrina siromaštva, uz % stanovništva ispod linije siromaštva, predstavljaju osnovne mere siromaštva i obično se posmatraju zajedno. 25. U oba slučaja se u računanje uključuju samo domaćinstva ispod linije siromaštva. I dubina i oštrina siromaštva su manji u gradskim područjima. Bitne su za vođenje socijalne politike za smanjenje siromaštva. 26. Ko su siromašni u Srbiji? Najveći procenat siromašnih je u kategoriji nezaposlenih Procenat siromašnih u gradskim područjima je niži nego u ruralnim područjima. Najugroženija su domaćinstva sa 6 i više članova Takodje i deca do 13 godina. 27. Procenat siromašnih prema tipu naselja – Apsolutna linija siromaštva 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Gradsko područje 5,3 6,0 5,0 4,9 5,7 4,7 6,0 6,3 Vangradsko područje 13,3 11,2 7,5 9,6 13,6 9,4 12,3 12,0 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2 6,8 8,8 8,6 Izvor: Vlada RS (2014) „Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji“, Beograd. 28. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Grad Beograd 4,3 2,4 2,9 3,8 5,3 3,7 3,1 5,6 Vojvodina 8,6 11,9 6,8 4,9 6,8 6,2 9,3 5,6 Centralna Srbija 10,7 9,0 7,0 9,3 12,0 8,3 10,8 11,8 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2 6,8 8,8 8,6 Procenat siromašnih po regionima 29. Procenat siromašnih prema tipu domaćinstva 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Jednočlana 8,6 8,8 6,6 5,7 5,6 4,0 4,9 6,4 Dvočlana 8,7 9,2 5,5 5,6 5,9 5,4 5,0 6,3 Tročlana 5,2 4,9 5,1 5,0 7,0 3,4 7,6 5,4 Četvoročlana 5,7 5,3 4,7 4,7 7,1 5,0 6,9 5,3 Petočlana 8,3 8,1 5,2 5,7 11,7 8,8 13,8 12,7 Šestočlana i više 17,3 14,4 10,0 14,2 16,4 13,5 14,3 16,9 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2 6,8 8,8 8,6 30. Procenat siromašnih prema godinama starosti 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Deca do 13 11,6 11,2 7,3 9,8 13,7 10,0 12,5 11,9 Deca od 14 do 18 11,7 8,8 6,9 8,4 9,1 9,4 12,0 10,2 Odrasli od 19 do 24 7,2 6,6 5,9 7,5 11,5 7,7 12,3 10,6 Odrasli od 25 do 45 8,4 7,4 5,0 6,4 8,9 6,3 8,6 7,6 Odrasli od 46 do 64 7,0 6,6 5,4 5,3 8,0 5,7 7,7 8,2 Stari 65 i više godina 10,0 10,3 7,5 7,5 7,9 6,2 6,9 7,4 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2 6,8 8,8 8,6 31. Procenat siromašne dece i odraslih 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Deca 11,6 10,5 7,1 9,3 12,2 9,8 12,3 11,4 Odrasli 8,2 7,8 5,8 6,4 8,5 6,2 8,1 8,0 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2 6,8 8,8 8,6 32. Procenat siromašnih prema obrazovanju nosioca domaćinstva 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Nezavršena osnovna škola 21,0 18,8 9,0 14,8 14,2 16,5 19,5 21,9 Osnovna škola 13,7 13,2 10,5 9,2 12,7 11,1 15,0 15,1 Srednja škola 5,5 5,4 4,8 3,0 4,8 4,0 5,6 5,9 Viša škola 0,6 0,1 2,7 1,8 2,4 2,5 2,3 2,0 Visoka škola 1,8 0,4 1,9 0,6 0,8 - 0,7 1,8 Ukupno 8,8 8,3 6,1 6,9 9,2 6,8 8,8 8,6 33. Siromaštvo u EU Savet Ministara EU je 1975. godine definisao siromašne kao “pojedince ili porodice čiji su resursi toliko mali da ih isključuju iz minimuma prihvatljivog načina života u državi članici u kojoj žive”. Resursi su definisani kao “dobra, novčani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora”. Na taj način siromaštvo je definisano u relativnom smislu. 34. Siromaštvo u EU • EU meri relativno siromaštvo • Procenat stanovništva koje živi u riziku od siromaštva u zemljama članicama EU varira između 10% i 23% • Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i Češkoj Republici • Najveći rizik od siromaštva beleži se u Letoniji. Rizik od siromaštva visok je i u mediteranskim i baltičkim zemljama. 35. Prelazak sa koncepta smanjenja siromaštva na koncept socijalne inkluzije. Ovaj prelazak je motivisan potrebom da se mere Vlade usklade sa politikama EU koje vode delotvornijoj socijalnoj koheziji. 36. Socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Termini socijalna (društvena) uključenost i socijalna (društvena) isključenost predstavljaju dva aspekta istog fenomena. 37. Socijalna (društvena) isključenost je na nivou EU, definisana kao proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje ili kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave, pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža i aktivnosti u zajednici. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka što utiče na njihov pojačan osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život. 38. • Socijalna (društvena) uključenost - se definiše kao proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i društvene isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. • Društvena uključenost osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnih prava. 39. Leaken indikatori - su instrument za standardizovano merenje društvene uključenosti na nivou EU. Osnovni skup zajedničkih Laken indikatora otvoren je za preispitivanje i usavršavanje, a podaci o društvenoj uključenosti prikupljaju se SILC anketom (standardizovanom za sve članice EU). Nacionalno specifični indikatori su instrument kojim se ispituje uskraćenost društvenih grupa u specifičnim nacionalnim uslovima.
